Savremena tehnologija video nadzora u borbi protiv šumskih požara Leave a comment
Dok svi strahujemo od novog talasa pandemije, gotovo da smo i zaboravili tragediju koja je obeležila drugu polovinu prošle i početak ove godine. Tada je delovalo da će strašni požari u divljini Australije i prikupljanje pomoći za najugroženije, ostati udarna vest tokom narednih nekoliko meseci. Međutim, virus nam je pomogao da fokus sa razarajućih požara preusmerimo na očuvanje zdravlja. Ipak, to ne znači da bi požare koji nam prete svaki put kada živa skoči u termometru, trebalo shvatiti olako.
Da se podsetimo: požari u Austrliji počeli su u drugoj polovini 2019. godine i, mada više nisu istog intenziteta, i dalje traju. Najteže su pogođene države Viktorija i Novi Južni Vels. Kao posebno tragičan datum pamti se 10. januar 2020. Tog dana su se, nošeni vetrom, požari iz više država spojili u jedan “megapožar”- koji prema površini koju zahvata, predstavlja najveći požar u istoriji. Izuzetno visoka temperatura doprinela je i formiranju tornada koji, u kombinaciji s vatrom, stvaraju još jednu užasnu tvorevinu – vatreni tornado. Stručnjaci navode da su požarima najviše pogođene životinje, te ističu da će pogođenim vrstama biti potrebno nekoliko vekova da dostignu brojnost koju su imale pre požara. Primera radi, u požarima je do sada uništena trećina populacije koali. Bilans je za sada zastrašujući: izgorelo je preko 10,7 miliona hektara šume, uništeno 5900 objekata, nastradalo 28 osoba i preko pola milijarde životinja.
Iako Australiju vidimo kao kontinent na “suprotnoj strani” Zemljine lopte, moramo biti svesni da ni mi nismo imuni na sličan scenario. Požar je u Astraliji dostigao svoj vrhunac tokom letnjih meseci (decembar 2019. i januar 2020.) – u periodu koji bi se kod nas mogao izjednačiti sa julom i avgustom. Iako se šumski požari ovolikih razmera ne pamte u našim krajevima, sa širenjem vatre u pošumljenom području svakako imamo iskustva. Krajem oktobra prošle godine, požarom na Staroj planini zahvaćene su šume stare sto godina – dragulj Stare planine. Prema podacima MUP-a, u Srbiji je tokom prošle godine zabeleženo oko 17.000 požara na otvorenom. Veliki šumski požar zahvatio je Kopaonik sredinom maja ove godine, ali vest nije dobila zasluženu pažnju jer smo se u tom periodu susreli sa rapidnim rastom broja obolelih od COVID-a. Požar je mestimično zahvatio pojas od 50 hektara borove šume. Vatrena stihija uglavnom nastaje kao posledica kombinacije vrlo visokih temperatura, povoljnog vetra koji podstiče širenje plamena i suvog rastinja koje predstavlja odličan katalizator. Požar može nastati i kao posledica ljudskog nemara.
Sada kada nam je jasno da šumski požar zaista predstavlja ogromnu opasnost, postavlja se pitanje kako da se najefikasnije zaštitimo. Eksperti tvrde da bi pažnju pre svega trebalo posvetiti prevenciji. Prevencija, prema rečima stručnjaka, je daleko važnija i od rane detekcije požara. Budući da požar često zahvata udaljene i nepristupačne terene, reakcija kada je buktinja već počela da se širi nije blagovremena. Neukrotivi požar tada može uništiti hektare šuma i čak se i proširiti na naseljena područja. Godinama se tražio odgovor na ovaj (u svakom smislu) gorući problem, a efikasno rešenje dolazi sa tržišta video nadzora.
Naime, primena savremenih tehnologija, inteligentnih kamera koje očitavaju termalnu sliku i sofisticiranog algoritma za ranu detekciju požara, predstavlja efikasnu preventivnu meru. Savremena oprema može upozoriti operatere na potencijalni požar u nastajanju, čak i pre nego što vatra zaista bukne. Samo nekoliko minuta razlike u detekciji požara, može predstavljati razliku između primene preventivnih mera i uzaludnih pokušaja da se vatrena stihija drži pod kontrolom.
Uspeh ovakvog pristupa u suzbijanju šumskih požara već je dokazan na konkretnom primeru. Naime, Kina je investirala u kontrolni sistem čija je osnovna funkcija efikasna prevencija nastanka požara. Primenom termalnih i optičkih bi-spektralnih kamera i unapređenog algoritma za ranu detekciju požara, omogućen je neprekidan (24/7) video nadzor štićenog područja. Rezultat ulaganja je zaštita stotina kilometara šume i divljeg života koji tu šumu naziva domom. Brojni turisti takođe se osećaju bezbednije, jer znaju da prilikom pešačenja neće ostati zarobljeni u vatrenom obruču.
Sanirati nastalu štetu uvek je teže i bolnije nego investirati u prevenciju. Savremena tehnologija video nadzora nudi opciju primene preventivnih mera umesto ulaska u tešku i neizvesnu borbu sa šumskim požarima. Još jednom je dokazano da ne smemo ograničavati opcije koje može ponuditi primena moderne tehnologije i kvalitetne opreme za video nadzor. Sistem video nadzora nije rezervisan samo za zaštitu naših domova i poslovnih objekata, nego postaje ključni element u nastojanju da zaštitimo pluća naše planete i sva prirodna bogatstva!