Video nadzor u zdravstvenim ustanovama: narušavanje privatnosti pacijenta?

Kamere za video nadzor na javnim mestima praktično i ne primećujemo, ali ćemo ih definitivno uočiti na svakom ćošku ako obratimo pažnju. Bez obzira u koju javnu ustanovu se zaputite, znajte da će vas pratiti budno oko kamere za video nadzor. Jasno je da je ovakva praksa potpuno opravdana i da su kamere postavljene u cilju održavanja reda i zaštite naše bezbednosti. Međutim, instalacija kamera za video nadzor u zdravstvene ustanove poput bolnica, domova zdravlja i ambulanti, pokreće brojne etičke, ali i pravne polemike. Da li se privatnost pacijenta narušava time što ga kamera snima bez njegovog pristanka?

Problem ugradnje sistema za video nadzor u zdravstvene ustanove

Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) regulisano je pitanje zaštite privatnosti fizičkih lica, a snimanjem pacijenata bez njihovog pristanka se potencijalno narušava upravo ta privatnost. Pored zaštite privatnosti pacijenata, pokreće se i pitanje zaštite privatnosti zaposlenih u ovom sektoru. Zapravo, radi se i o globalnoj dilemi, a zakonodavci širom sveta pokušavaju da osmisle optimalno rešenje.

Moramo pokrenuti i pitanje da li su pacijenti u tom trenutku uopšte u stanju da daju svoju saglasnost za snimanje. Sasvim je jasno da zdravstvene ustanove ne posećujemo iz razonode nego iz preke potrebe, te su pacijenti često u stanju opšteg rastrojstva jer trpe izuzetne bolove. U takvim trenucima se od njih ne može očekivati da donose racionalne odluke u vezi pitanja koja im, barem u tom trenutku, deluju potpuno nebitno. S druge strane, čak i ako jedan pacijent pristane da bude sniman tokom svog boravka u zdravstvenoj ustanovi, postoji mogućnost da će kamera tom prilikom slučajno snimiti i drugog pacijenta, koji nije dao svoj pristanak. Time su, u suštini, ispunjeni uslovi za podnošenje zahteva za povredu privatnosti.

U svetu je pristup uglavnom znatno liberalniji, pa se razmatra ugradnja sistema za video nadzor čak i u bolničke sobe! U cilju zaštite privatnosti pacijenata i zaposlenih, uprava bolnice razmatra svaki zahtev individualno, kako bi se obezbedio najbolji tretman i detaljno odmerili razlozi za i protiv. Prema podacima iz 2020. godine, tri države u SAD-u su već usvojile zakon koji obavezuje staračke domove na ugradnju kamera u privatne sobe. Jasno je da je krajnji cilj zaštita interesa pojedinca i institucije, ali se postavlja pitanje kada pokušaj zaštite bezbednosti polako prerasta u zadiranje u intimu, posebno ako za to ne postoje opravdani razlozi.

Ima li razloga za strah od otkrivanja podataka o pacijentu?

Za početak, trebalo bi razlikovati zdravstvene podatke od podataka koji su prkupljeni putem sistema video nadzora. Do zdravstvenih podataka se dolazi sprovođenjem medicinskih metoda i raznih analiza i takvi podaci pokazuju zdravstveno stanje pacijenta. Objektiv kamere snima štićeni prostor i u procesu može zabeležiti i fizičke karakteristike pacijenata koji tuda prolaze. S tim u vezi, ne postoji rizik da će zdravstveni podaci nekog pacijenta “procuriti” u javnost kao rezultat rada instaliranog sigurnosnog sistema. 

S druge strane, ukoliko pacijent prilikom boravka u zdravstvenoj ustanovi izvrši napad na drugo fizičko lice ili izazove veliku materijalnu štetu, dokaz u vidu video snimka će se predati nadležnim organima. Važno je napomenuti da u takvim slučajevima ne dolazi do zloupotrebe poverljivosti, budući da lekar i osoblje zdravstvene ustanove nisu javno podelili podatke o zdravstvenom stanju pacijenta ili razlogu njegovog dolaska.

Koraci pre ugradnje video nadzora u zdravstvene ustanove

Situacija koju smo upravo opisali jasno pokazuje zašto je ugradnja sistema za video nadzor u prostorije javnih ustanova (uključujući i zdravstvene) toliko važna. Kamere za video nadzor u zdravstvenim ustanovama mogu biti korisne prilikom prepoznavanja, praćenja, sankcionisanja ili sprečavanja nedozvoljenih i sumnjivih radnji u i oko štićenog prostora. Međutim, zakonske regulative se sve vreme moraju poštovati, a pre instalacije bi trebalo razmotriti pitanja opravdanosti instalacije sistema i pozicioniranja kamera za video nadzor. 

Dakle, veoma je važno ustanoviti da li postoji osnov za ugradnju sistema za video nadzor u zdravstvenu ustanovu ili sličnu ulogu mogu obavljati i alternativna rešenja. Pre instalacije sistema neophodno je utvrditi da li su ispunjeni svi preduslovi za nesmetan rad opreme: odgovarajuće osvetljenje, angažovanje operatera koji će pratiti rad sistema, funkcionalna kontrola pristupa…

Zatim, važno je kreirati adekvatno uputstvo za korišćenje tehnologije za video nadzor, te sprovoditi redovne kontrole poštovanja stavki iz datog uputstva. Cilj je da se ustanove relevantni propisi o zaštiti podataka GDPR/ZZPL (Zakon o zaštiti podataka o ličnosti), kako bi se i zakonski opravdala upotreba sistema za video nadzor u zdravstvenoj ustanovi.

Cilj ugradnje sistema za video nadzor u zdravstvene ustanove nije špijunaža i zadiranje u intimu, nego podizanje bezbednosti pacijenata i zaposlenih na viši nivo. Međutim, pre nego što se prve kamere ugrade i u bolničke sobe, neophodno je zakonski jasno regulisati prava i obaveze. U suprotnom, naći ćemo se u situaciji da bez osnova narušavamo tuđu privatnost u veoma teškim trenucima.