Detekcija opasnih gasova – prioritet u prevenciji opasnosti i nesrećnih slučajeva Leave a comment

Najopasniji neprijatelj je definitivno onaj kojeg ne možemo da vidimo. Kada je neprijatelj nevidljiv, uvek može biti korak ispred nas (i bukvalno i figurativno), jer ga nismo ni svesni sve dok sam ne odluči da pokaže svoje lice. Baš zbog toga, eksperti su usmerili svoje napore na osmišljavanje savremenih detektora, koji će blagovremeno otkriti postojanje nevidljivih neprijatelja. Nevidiljivi neprijatelji koje ne smemo zanemariti, svakako su opasni gasovi u našem okruženju. Emisija opasnih gasova može izazvati trovanje, eksplozije ili požar. Baš zbog mogućih katastrofalnih posledica, detekcija opasnih gasova postaje uvek aktuelna tema.

Po zdravlje čoveka može biti opasna i najmanja koncentracija toksičnih gasova, a kombinacija eksplozivno zapaljivih gasova i vazduha, može dovesti do posledica ogromnih razmera po ljude i okolinu. Iz tog razloga je veoma važno na vreme registrovati svaku emisiju opasnih gasova, te dalje postupati prema predviđenom protokolu. Detekcija toksičnih i eksplozivnih gasova je jedan od obavezujućih koraka u prevenciji opasnosti. Sistemi za detekciju mogu registrovati prisustvo zapaljivih gasova, nedostatak kiseonika u prostoriji, te pojavu toksičnih gasova.

Opasne gasove delimo u dve kategorije: eksplozivni/zapaljivi i otrovni.

Eksplozivni/zapaljivi gasovi

Samo ime objašnjava kakvu opasnost može izazvati prisustvo eksplozivnih/zapaljivih gasova. U reakciji sa drugim elementima, a pod uticajem različitih procesa ili okruženja, ovi gasovi mogu dovesti do eksplozija, te izazvati ogromnu materijalnu štetu ili čak i gubitak ljudskih života

Eksplozija ili sagorevanje, javlja se kao rezultat reakcije elemenata:

  • zapaljive supstance (gas, prašina)
  • oksidacione supstance (kiseonik u vazduhu)
  • energetski izvori (varnica, vruća tačka)

Kada se zapaljiva supstanca u odgovarajućoj koncentraciji nađe u sredini koja pospešuje dalju reakciju, doći će do eksplozije i/ili požara. Budući da brojni opasni gasovi nemaju karakterističan miris (ili se miris može prepoznati tek kad je koncentracija gasa vrlo visoka), praktično je nemoguća pravovremena reakcija bez unapred ugrađenog sistema zaštite. Gasovi koje smatramo eksplozivnim/zapaljivim su: vodonik (H2), prirodni gas/metan (CH4), propan-butan, izopropil alkohol, heksan (C6H14), oktansko gorivo, acetilen (C2H2), etilen (C2H4), amonijak (NH3), butanon, etanol (C2H5OH), metanol (CH3OH), toluen, pentan (C6H12), etilen-oksid (C2H40). Trenutak nepažnje ili propuštena prilika za instalaciju sistema za detekciju opasnih gasova, zaista može biti razlika između života i smrti.

Otrovni gasovi

Toksični gasovi predstavljaju svojevrsnog “tihog ubicu”. Otrovna supstanca može izazvati brojne zdravstvene probleme, pa čak i smrtni ishod.

Toksični gas može nastati kao produkt različitih reakcija:

  • sagorevanje (CO-NO-NO2-SO2)
  • spaljivanje (H2S-NH3-HCl)
  • fermentacija (H2S-NH3)

Na opasnost od pojave otrovnih gasova nisu imuni ni industrija ni domaćinstva. Naime, brojne industrije, kao što su hemijska, petrohemijska, agro-industrija – izložene su opasnostima od pojave gasova, usled samog procesa proizvodnje. Pod rizikom su i hladnjače, jer postoji mogućnost pojave otrovnih gasova, koji su rezultat fermentacije. Naša domaćinstva, nažalost, takođe mogu biti pogođena. Kanalizacija i vinski podrumi predstavljaju pogodnu sredinu za pojavu toksičnih gasova. Otrovni gasovi se mogu pojaviti u našem domu i kao rezultat sagorevanja. Od izloženosti toksičnim gasovima nismo bezbedni ni prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, jer opasnost može da vreba i iz podzemne garaže, usled povećane emisije ugljen-monoksida (CO). U svim navedenim slučajevima, prioritet je da se povećana koncentracija opasnih gasova na vreme detektuje

Ozbiljnost situacije zavisiće kako od vrste gasa koji je detektovan, tako i od vremena izloženosti subjekta opasnim produktima. Kako bi se procenila opasnost, koristi se uslov vremenskog proseka (TWA) i granica kratkotrajnog izlaganja (STEL). Nevedene vrednosti izražavaju se preko težine (mg/m3) i zapremine (delova na milion, ppm). U otrovne gasove spadaju: ugljen-monoksid (CO), ugljen-dioksid (CO2), sumpor-vodonik (H2S), sumpor IV oksid (SO2), azot-monoksid (NO), azot-dioksid (NO2), hlorovodonična kiselina (HCl), kiseonik (O2), hlor (Cl2), amonijak (NH3).

Šta možemo preduzeti da izbegnemo opasnost

Kao i uvek, prevencija je prioritet. Blagovremena instalacija sistema za detekciju opasnih gasova, prvi je korak u izbegavanju nesrećnih slučajeva ove vrste. Cilj instaliranja sistema jeste prevencija nekontrolisanog mešanja ekslpozivno/zapaljivih i otrovnih gasova sa vazduhom, što dalje može proizvesti fatalne posledice. 

Veoma je važno da instalacija sistema bude izvršena od strane stručnog lica, te da ugrađena oprema bude kvalitetna. Zakon o zaštiti od požara naše zemlje, propisuje da poslove projektovanja i ugradnje sistema i mera zaštite od požara, može da obavlja samo pravno lice koje zadovoljva određene uslove i koje je upisano u registrar. Fizička lica koja vrše ugradnju i remont, moraju posedovati odgovarajuće licence, izdate od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Trebalo bi povesti računa i o broju instaliranih detektora koji će biti postavljeni na odgovarajućim mestima i prema utvrđenom rasporedu. Pravilan raspored detektorskih sondi, omogućiće pravovremenu detekciju i signaliziranje ukoliko dođe do registrovanja povećane koncentracije otrovne ili zapaljive supstance. Detektori se moraju nalaziti u svakoj prostoriji u kojoj postoji prekinuti razvod gasa ili u kojoj se nalazi oprema koja tokom rada koristi ili proizvodi opasne gasove. Detektorima moraju biti pokriveni i svi ventilacioni i kablovski kanali koji ovu prostoriju povezuju sa ostalim. Instalacija kvalitetnih sistema smanjiće i učestalost pojave takozvanih lažnih alarma. 

Videomont nudi široku lepezu uređaja i sistema za zaštitu privatnih i javnih objekata svih veličina. Pored opcije dimenzionisanja sistema za detekciju gasa, u ponudi su i usluge projektovanja i konsaltinga, kao i mogućnost integracije sistema za detekciju gasa sa drugim bezbednosnim sistemima.

Za uspešnu borbu protiv nevidljivog neprijatelja, najbitnije je da pronađemo način da ga pravovremeno detektujemo. Pravilno ugrađeni sofisticirani sistemi za detekciju opasnih gasova učiniće baš to i zato predstavljaju prioritet u prevenciji opasnosti i nesrećnih slučajeva.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *