Legalan video nadzor – prava, propisi i kazne

Ugradnja sistema za video nadzor uvek je mudra odluka. Međutim, pre nego što izvršite instalaciju opreme, dobro se informišite o proizvođačima, performansama i cenama, ali i o zakonskim propisima. Ako se vaša kompanija bavi ugradnjom opreme za video nadzor, takođe obratite pažnju na reč zakona. Zakon o privatnom obezbeđenju uređuje domen pružanja usluga u privatnom sektoru bezbednosti. Budući da zakon kao takav nije naišao na zadovoljavajuću primenu u praksi, Vlada je naknadno donela i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju. Zakonski propisi pokrivaju sve: kriterijume za dobijanje licence, pravila rada tehničkih sistema zaštite, zakonske kazne za kompanije koje ne postupaju prema odredbama, kriterijume za pravna lica i preduzetnike koji se bave privatnim obezbeđenjem…

Kako se zakoni najčešće krše u domenu privatnog obezbeđenja?

Statistika pokazuje da većina privatnih firmi poseduje sisteme tehničke zaštite, ali da nema potpisan ugovor s licenciranom agencijom koja vrši projektovanje, ugradnju i održavanje instalirane opreme. Problem nastaje i prilikom zloupotrebe montiranih sistema, te se često krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. 

Kazneno odgovaraju i sva pravna lica koja se bave delatnošću privatnog obezbeđenja, a ogluše se na reč zakona:

• angažovanje fizičkog lica bez licence za vršenje poslova privatnog obezbeđenja za vršenje poslova privatnog obezbeđenja (član 8.)
• vršenje poslova privatnog obezbeđnja bez zaključenog pisanog ugovora sa pravnim ili fizičkim licem kome pruža usluge ili zaključivanje ugovora kojim se ugovara manji nivo usluga obezbeđenja od onog koji je predviđen Aktom o proceni rizika (član 20.)
• vršenje poslova privatnog obezbeđenja bez prethodnog sačinjavanja plana obezbeđenja i u slučajevima ako plan obezbeđenja ne sadrži i plan sistema tehničke zaštite (član 20.)
• vršenje poslova fizičke zaštite van štićenog objekta ili granice štićenog prostora (član 21.)
• pri vršenju poslova zaštite objekta ili prostora za javnu upotrebu koriste se uređaji za snimanje slike, a na vidljivom mestu nije istaknuto da je objekat ili prostor pod video nadzorom, ne arhiviraju se snimci ili se arhivirani snimci na zahtev ne daju na uvid policijskom službeniku (član 32.)
• arhivirani podaci se ne koriste u svrhu za koju su prikupljeni ili se ustupaju trećim licima ili javno objavljuju (član 32.)
• vrši se planiranje sistema tehničke zaštite bez procene rizika, iako je zakonski obavezna (član 34.)
• službenici obezbeđenja ne nose uniformu prilikom vršenja poslova privatnog obezbeđenja

Za sve navedene prestupe, pravno lice se kažnjava novčanom kaznom u iznosu od 500 hiljada do 2 miliona dinara. U pojedinim slučajevima se pored novčane kazne izriče i kazna zabrane vršenja određenih delatnosti u periodu od 6 meseci do 3 godine.

Dakle, tehnička zaštita se može realizovati isključivo na osnovu zaključenog pismenog ugovora sa licenciranim pravnim licem. U suprotnom, obe strane mogu odgovarati pred zakonom.

Zašto je procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja toliko važna (i zakonom obavezna)?

Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja ima zadatak da prepozna svako ugrožavanje ljudi, imovine i procesa poslovanja. Procena rizika ima za cilj prevenciju kroz upravljanje rizicima. Sam dokument (Akt o proceni rizika o zaštiti lica, imovine i poslovanja) sadrži niz mera čija primena umanjuje ili neutrališe rizike u potpunosti.

Prema članovima 20. i 34. Zakona o privatnom obezbeđenju, procena rizika, kao temelj realizacije sigurnosnog sistema, predstavlja zakonsku obavezu.

Procenom rizika se predviđa namena upotreba sistema tehničke zaštite. Pravno lice pravi prekršaj ako koristi sigurnosnu opremu da bi neovlašćeno snimalo, prikupljalo i distribuiralo podatke o ličnosti, kao i druge poverljive podatke. S tim u vezi je procena rizika preduslov usaglašavanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja se ne mora vršiti u slučajevima kada se pružaju usluge radi zaštite objekta za stanovanje, javnih okupljanja, kao i mikro pravnih lica i preduzetnika (prema računovodstvenim ispravama i finansijskim izveštajima).

Izrada Akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja je i preduslov za izradu Plana obezbeđenja, koji je zakonom obavezujući. Plan obezbeđenja je dokument koji sadrži određene mere i propisuje procedure u skladu s definisanim rizicima. Navedeni dokument, između ostalog, podrazumeva i plan sistema tehničke zaštite prilikom pružanja usluga obezbeđenja.

Novčanom kaznom od 100 hiljada do 1 milion dinara, kažnjava se svaka finansijska organizacija koja ne donese Akt o proceni rizika i ne izvrši periodično ažuriranje Atka o proceni rizika.

Novčanom kaznom od 50 hiljada do 500 hiljada dinara, kažnjava se pravno lice kome pripadaju obavezno obezbeđeni objekti – ako ne donese Akt o proceni rizika i ne izvrši periodično ažuriranje Akta o proceni rizika.

Jasno je da je usluga procene rizika, sem svrsishodna, i zakonom obavezujuća. Usluga procene rizika kompanije Videomont obuhvata: 

• 2 interne revizije prema strateškom planu za trogodišnji period
• veliku reviziju Akta o proceni rizika nakon isteka 3 godine
• Gratis Plan obezbeđenja ako posedujete CIT (Transport novca i vrednosti)

Ukoliko ste upravo u potrazi za adekvatnim sistemom tehničke zaštite za svoju kompaniju, obavezno se osvrnite i na zakonske regulative. Ugovore o tehničkoj zaštiti sklapajte isključivo s agencijama koje poseduju sve neophodne licence, jer u suprotnom sebe i svoje poslovanje dovodite u opasnost na više načina. Videomont poseduje Licencu za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, izdatu od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, a uslugu procene rizika i izrade Akta o proceni rizika, pruža zahvaljujući timu visoko kvalifikovanih stručnjaka. Za sva dodatna pitanja nam se slobodno obratite putem kontakt forme i mi ćemo vam odgovoriti u najkraćem roku.