U korak s vremenom: Biometrijski sistem za Kontrolu pristupa Leave a comment

“Kontrola pristupa” je termin sa kojim se većina ne susreće često, ali se sa samim postupkom kontrole pristupa susrećemo gotovo svakodnevno. Ako želite da posetite bioskop, pozorište, muzej, koncert, provozate se autobusom ili vozom – biće vam potebna karta. Pre nego što napustite prodavnicu, sačekaćete svoj red na kasi. Sa ovakvim “proverama” susrećemo se veoma često, pa na njih ni ne gledamo kao na svojevrsnu kontrolu pristupa, nego kao na proces kroz koji prolazimo već po automatizmu. S druge strane, prisustvo fizičkog obezbeđenja, u vidu stražara, graničara, izbacivača, recepcionera – sigurno ćemo primetiti, posebno ako svoj posao obavljaju pomalo indiskretno. Dakle, zaštita se može vršiti angažovanjem fizičkog obezbeđenja, ugradnjom mehaničkih brava, ali i putem tehnoloških rešenja, koja uključuju alarmne sisteme. U zavisnosti od stepena sigurnosti koji lokacija traži, sisteme kontrole pristupa možemo primeniti na razne načine – biometrija lica, otisak prsta, karticeOvakvi sistemi organizacijama i kompanijama štede vreme i novac i unapređena su zamena za brave i fizičko obezbeđenje

Ideja na kojoj je je zasnovan savremeni sistem kontrole pristupa, tiče se kombinacije automatizacije celog procesa, postizanja visokog stepena zaštite, te implementacije savremene tehnologije i sofisticiranih softvera. Sve kompanije i moderne organizacije, moraju na vreme misliti o zaštiti ljudi i imovine, kroz instalaciju sistema koji će kontrolisati kretanja ljudi, prema unapred utvrđenim pravilima. Kvalitetan sistem kontrole pristupa daje odgovore na tri važna pitanja: ko, gde i kada. Ko ima pristup kojim prostorijama i u kojim vremenskim intervalima. Matrix COSEC sistem nudi sveobuhvatan i fleksibilan softver za kontrolu pristupa, a dizajniran je tako da se prilagodi i zadovolji potrebe svake organizacije. Posebno zanimljive su napredne tehnologije koje se tiču biometrijskog sistema za kontrolu pristupa.

Biometrija je tehnika koja podrazumeva identifikaciju osobe na osnovu jedinstvenih fizičkih karakteristika, poput  geometrije lica ili otiska dlana ili prsta. Sistem obavlja kontrolu pristupa, tako što senzor prvo prikuplja biometrijski uzorak. Modul potom upoređuje prikupljeni uzorak sa uzorkom koji je pohranjen u bazi pod određenim korisničkim imenom. Ako sistem uoči poklopanja parametara, uzimajući u obzir dozvoljenu granicu greške, pristup se odobrava. 

Sama procedura očitavanja je veoma jednostavna. Prvi korak je učitavanje korisnika, kroz unošenje pristupnih polisa. Sledi identifikacija i verifikacija korisnika, odnosno validacija polisa. Krajnji rezultat može biti dvojak: dozvoljen ili odbijen pristup. U slučaju da parametri nisu prepoznati, vrata ostaju zatvorena, a pokušaj ulaska je snimljen. Ako zatim dođe do pokušaja nasilnog ulaska, aktivira se alarm. Opcija Automatske distribucije otisaka, nudi eliminaciju odvojenog upisivanja za svaka vrata. Ovakva opcija je posebno pogodna za kompanije koje posluju na više lokacija. Biometrijski sistem kontrole pristupa nudi brojne opcije i ima brojne prednosti:

  • biometrijski uzorak je za svaku osobu jedinstven, budući da su i fizičke karakteristike pojedinca jedinstvene
  • biometrijski uzorci teško se kradu ili reprodukuju (postoji i “liveness” detektor, koji utvrđuje da li je uzorak zaista živ ili je reč o pokušaju obmane)
  • nivo sigurnosti je za sve isti (ne postoje šifre koje su komplikovanije ili jednostavnije za razbijanje)
  • nema neovlašćenog prijavljivanja (prilikom evidencije radnog vremena, kolege ne mogu da prijave jedan drugog)

Kada poredimo biometrijski sistem i sistem upotrebe kartica, tagova i USB tokena, moramo istaći da je reč o potpuno drugom nivou kontrole pristupa i bezbedonsnih mera. Biometrijski sistem rešava problem pamćenja lozinki i otuđivanja kartica. Krađa identiteta je znatno otežana, praktično onemogućena. Osobe ne moraju proveravati da li uvek uz sebe imaju karticu, ne moraju pamtiti šifre – sve što im je potrebno za proveru identiteta nose svakodnevno, a to je njihov biometrijski uzorak!

Ono što bi, eventualno, moglo da zastraši nekog ko se prvi put susreće s biometrijskim sistemom kontrole pristupa, tiče se uglavnom zaštite podataka i fizičke sigurnosti. Dakle, koliko god određeni tehnološki napredak mogao da doprinese sigurnosti i bezbednosti poslovanja, u obzir se moraju uzeti i moguća narušavanja ljudskih prava i zaštite privatnosti. Istina je da je za implementaciju biometrijskih sistema, neophodno prikupljanje biometrijskih uzoraka. Pojedinci se ne osećaju prijatno kada se od njih traži da prilože otisak svog prsta, jer strahuju od krađe identiteta. Da bi se razbile sve zablude i predrasude, važno je napomenuti da se prikupljeni otisci, bilo dlana ili prsta, čuvaju u bazi u vidu alfanumeričkog zapisa, koji se pripisuje određenom otisku na osnovu patentiranog algoritma. Ovako dobijeni kod je neinvertibilan i ne može se ponovo razložiti na otisak prsta ili dlana, što znači da se ne može ni zloupotrebiti

Budući da sa sobom ne nosimo karticu koju je moguće otuđiti, pojedinci se plaše da će im lopov fizički nauditi, u želji da prikupi njihov biometrijski uzorak. Međutim, osobe koje su spremne na tako ozbiljne kriminalne aktivnosti, upućene su i u postojanje ranije pomenutih “liveness” detektora. Reč je o detektorima koji ne dozvoljavaju pristup ukoliko registruju da uzorak nije živ. Samim tim, bojazan od toga da će nam neko fizički nauditi da bi dobio pristup određenom objektu, zaista nema osnovu.

Biometrijski sistem za kontrolu pristupa otvara nam vrata ka novoj generaciji bezbednosnih sistema. Tehnologija koja stoji iza ovih sistema, usavršena je do najsitnijih detalja, te mudro koristi jedinstvenost svake osobe kao varijablu koja će unaprediti zaštitu njihove bezbednosti. Kompanije i organizacije koje nastoje da idu u korak s vremenom, svakako će uložiti u implementaciju sistema koji šifru i čip zamenjuju jednostavnim otiskom prsta.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *