Video nadzor - sistem koji ne opterećuje račun za struju

Video nadzor – sistem zaštite koji ne opterećuje račun za struju Leave a comment

Investicije sa sobom često nose skrivene troškove. Iako svesno ne nastojimo da zamaskiramo rashode, resurse koji su nam potrebni za funkcionisanje nabavljene opreme, često ne uzimamo u računicu. Mada je ulaganje u samu opremu zapravo najveći deo investicije, kada je kupovina video nadzora u pitanju, resursi koje mesečno utrošimo da bi oprema besprekorno funkcionisala, takođe se moraju uzeti u obzir. Prvo i osnovno, za napajanje nam je potrebna električna energija. Postavljamo pitanje kakve promene će montaža opreme za video nadzor uneti u naš račun za struju.

Iako na prvi pogled deluje da će biti reč o prostoj jednačini, situacija je ipak malo drugačija. Naime, utrošenu električnu energiju izražavamo u kilovat-satima (kWh). Ukupan broj utrošenih kilovat-sati je raspoređen po zonama (zelena, plava i crvena), a svaka zona ima tačno određen broj kilovat-sati koji se mesečno može potrošiti. Svaka od ovih zona se razlikuje i po ceni po kilovat-satu. Sem toga, za potrošače sa dvotarifnim brojilom, “jeftina struja” odnosno niža tarifa, obračunava se od ponoći do 8h ujutru (u letnjem sistemu računanja vremena), odnosno od 23h do 7h (u zimskom sistemu računanja vremena). Cena kilovat-sata kreće se od 1.46 din/kWh u nižoj tarifi zelene zone, do 17.52 din/kWh u višoj tarifi crvene zone (bez 20% PDV-a i bez popusta).

Sada smo ušli dublje u materiju zona i tarifa, pa nam je jasno i zašto precizna računica ne može biti toliko prosta. Da se ne bismo izgubili u brojkama i preračunima, u računici ćemo koristiti prosek. Dakle, koristićemo istaknute cene za plavu tarifu i to u toku niže i više tarife. Cena kW/h u plavoj zoni iznosi cca 2,2 dinara u nižoj i 8,8 dinara u višoj tarifi.

Kada govorimo o opremi za video nadzor, u obzir ćemo uzeti sve bitne komponente koje prilikom rada troše električnu energiju: kamere, HDD (hard disk), DVR (snimač) i monitor. Ukupnu snagu komponenti prikazaćemo u vatima (W) i fokusiraćemo se na potrošnju po satu.

Kamere za video nadzor, u zavisnosti od funkcija i kapaciteta, mogu biti snage između 2,7W i 6W. Računaćemo da je prosečna snaga kamere za video nadzor 4W. Ako uzmemo da je prosečan broj kamera koje pokrivaju određeno domaćinstvo četiri, jednostavnim množenjem dolazimo do iznosa od 16W.

Kada su u pitanju DVR, snimači mogu biti četvorokanalni i osmokanalni. Budući da hipotetički imamo četiri postavljene kamere, gledaćemo snagu za četvorokanalni DVR koji snima bez hard diska – 15-20W. Prosečno ćemo uzeti potrošnju od 17,5W.

Potrošnju električne energije koju će ostvariti hard disk kao deo opreme za video nadzor je malo teže uprosečiti. Naime, hard disk ljubičaste serije (model WD Purple), memorije od 1TB, potrošiće između 0,4W u mirovanju i 4W dok je aktivan (piše ili briše materijal). Dodatna poteškoća u određivanju proseka potrošnje jeste i samo podešavanje. Oprema za video nadzor može biti podešena tako da snima samo pokrete i promene, što znači da ne snima stalno. Samim tim, dodatna varijabla jeste prometnost – da li kamera beleži pokrete na prometnoj ulici ili je usmerena ka pomoćnim objektima. Stoga ćemo okvirno uzeti brojku od 3W.

Ukoliko koristite monitor za reprodukovanje snimljenog materijala, tada morate uzeti u obzir i potršnju koju ostvaruje ovaj deo opreme za video nadzor. Monitori mogu biti snage između 20-25W, pa ćemo prosečno uzeti 22W.

Sada ćemo prosto sabrati ukupnu potrošnju svake komponente:

16W + 17,5W + 3W + 22W = 58,5W po satu (odnosno 1404W dnevno / 1,4kW/dan)

Sledeći korak jeste da u obzir uzmemo potrošnju po “jeftinoj” i “skupoj” tarifi, te da izračunamo ukupnu mesečnu potrošnju, jer nam tako stižu i računi u sanduče. Celokupna oprema za video nadzor proizvešće ukupnu potrošnju električne energije u iznosu od 250 dinara mesečno u višoj tarifi, odnosno 30 dinara mesečno u nižoj. Sabiranjem dolazimo do ukupne potrošnje električne energije u iznosu od 280 dinara mesečno.

Kao što je već napomenuto, u računici su korištene “gole” cene, bez obračuna PDV-a i dodatnih troškova snabdebanja i održavanja mreže. Međutim, reč je o troškovima koji su regularni u svakom lokalu i koji se plaćaju bez obzira na instaliranu opremu. 

Ako vaš sistem za video nadzor ne uključuje monitor, potrošnja električne energije se, naravno, smanjuje (sa cca 58,5W na cca 36,5W).

Teško je ostati precizan u ovakvim računicama, jer se sistem video nadzora podešava tako da optimizuje i da maksimalno odgovara prostoru i korisnicima. U domovima sami određujete da li želite video nadzor tokom 24 časa ili vam u određenom periodu nije neophodan. Poslovni prostori će najčešće snimati lokaciju 24 časa, bez prestanka. Već smo spomenuli da podešavanja mogu biti takva, da oprema za video nadzor registruje samo promene u zoni koju nadgleda, odnosno reaguje na pokret. Na ovaj način se dodatno može uštedeti i smanjiti potrošnja.

Ako ste se pitali koliko će još novca nakalemiti oprema za video nadzor na vaš račun za struju – računica je transparentna: 280 dinara mesečno, odnosno 3360 dinara godišnje. Moramo se složiti da je to mala cena za vašu sigurnost, sigurnost vaše porodice, doma ili poslovnog prostora. Ukoliko vas zanima cena opreme za video nadzor, sada kada ste svesni da vaš račun za struju neće skočiti u nebesa nakon instalacije, slobodno nam se obratite i raspitajte se kod našeg stručnog osoblja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *