Usluga procene rizika – izrada Akta o proceni rizika Leave a comment

Da bi poslovanje funkcionisalo besprekorno i da bi se izbegli svi nepotrebni rizici, posebnu pažnju bi trebalo posvetiti proceni rizika. Procena rizika podrazumeva utvrđivanje postojanja nepravilnosti ili opasnosti, te upozorava na povećani rizik ugrožavanja ljudi, imovine i procesa poslovanja. Procena rizika bi, u nedostatku zakonske regulative, postala vrlo subjektivan proces, a rezultati bi varirali od jednog do drugog procenitelja. Praćenjem određenih principa i zakonskih propisa, subjektivnost se može svesti na minimum. 

Prema Zakonu o bezbednosti na radu, procena rizika je sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika. Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja sadrži niz mera čija primena umanjuje ili neutrališe rizike u potpunosti.

Budući da posledice neprecizno ili nepravilno formulisanih stavki Akta o proceni rizika mogu biti ozbiljne, kompanija koja vrši procenu rizika i izrađuje akt prethodno mora posedovati Licencu za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. Samo kompanije koje poseduju licencu izdatu od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, zakonski imaju pravo izrade Akta o proceni rizika.

Kome je neophodan Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja?

Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja obavezna je za banke i druge finansijske institucije. Aktuelna je Uredba o tehničkim uslovima kod obavezne ugradnje sistema tehničke zaštite u bankama i drugim finansijskim institucijama, gde se jasno definiše da se tehnička zaštita sprovodi na osnovu Procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. Od velike je važnosti da se poštuju važeće regulative. Osim velike kazne koja preti svim prekršiocima zakona, oni se istovremeno izlažu i visokom riziku nebezbednog poslovanja. 

Pored finansijskih institucija, postoji i cela grupa obavezno obezbeđenih objekata, koji zakonski takođe moraju preduzeti određene bezbedonosne mere, regulisane zakonom. Naime, prema zakonu, u ovim objektima je obavezna primena mera fizičke, tehničke i fizičko-tehničke zaštite. Ovakva zaštita primenjuje se na osnovu Procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja.

Obavezno obezbeđene objekte čine:

• Objekti koji su zakonom, posebnim propisom ili odlukom nadležnog organa određeni kao posebni objekti za odbranu zemlje
• Objekti koji su zakonom, posebnim propisom ili odlukom nadležnog organa određeni kao objekti od strateškog ili posebnog značaja za Republiku Srbiju i njene građane
• Objekti organa grada – jedinice lokalne samouprave
• Zatvoreni objekti, dvorane, hale i drugi objekti namenjeni za okupljanje građana, kapaciteta smeštaja 5.000 građana i više
• Otvoreni objekti, stadioni i drugi objekti namenjeni za okupljanje građana, kapaciteta smeštaja 20.000 građana i više
• Tržni centri otvorenog ili zatvorenog tipa, površine 10.000 kvadratnih metara ili više
• Objekti saobraćajne infrastrukture (autobuske i železničke stanice) za grad sa više od 50.000 stanovnika

Zakon se odnosi i na prostor na kome se objekti nalaze, kao i na prateće objekte, koji su u funkciji navedenih objekata.

Sve ostale organizacije i pravna lica koji imaju instalirane sisteme tehničke zaštite, prema Pravilniku o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava, takođe su u obavezi da izrade Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. 

Strane firme koje posluju na teritoriji Srbije prenose svoju praksu o primeni visokih standarda i poštovanju propisa kada je preventivno delovanje i upravljanje rizicima u pitanju i na domaće kompanije. Stoga je i sve više domaćih kompanija osvešteno i formulisanje Akta o proceni rizika postavlja kao prioritet. 

Šta obuhvata procena rizika?

Da bi se sprovela procena rizika, neophodno je definisati metodologiju za sprovođenje postupka procene rizika, te proceduru sprovođenja postupka. Metodologija sprovođenja postupka procene rizika određuje algoritam, alate i način sprovođenja postupka procene. Procedura sprovođenja postupka procene rizika definiše standardizovani niz koraka, koji obezbeđuju sprovođenje postupka u skladu sa preporukama odgovarajućih zakona, propisa, kao i na osnovu preporuka dobre prakse. 

Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu (član 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu). U cilju pravilne izrade Akta o proceni rizika, neophodno je poznavati proces rada na određenom radnom mestu, ući u stručnu materiju, biti upoznat sa rizikom, potencijalnim opasnostima i štetnostima u procesu rada, te upotrebiti određene metode za procenu rizika. 

Budući da procena rizika podrazumeva empirijski proces donošenja odluka, na osnovu znanja i iskustva, a zarad višeg nivoa bezbednosti u radu, uslugu procene rizika i izrade akta, trebalo bi prepoustiti stručnjacima. 

U skladu sa članovima 15. i 17. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, a na osnovu dozvole izdate od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Videomont pruža usluge izrade Akta procene rizika od katastrofa i Planova zaštite i spasavanja. Zahvaljujući timu stručnjaka, Videomont je u mogućnosti da ponudi usluge procene rizika i izrade Akta o proceni rizika. Usluga takođe obuhvata:

• 2 interne revizije prema strateškom planu za period od 3 godine
• Veliku reviziju Akta o proceni rizika, nakon isteka perioda od 3 godine

Prostom računicom, dolazimo do zaključka da će vaša kompanija posedovati važeći Akt o proceni rizika tokom perioda od 6 godina! Plan obezbeđenja dobijate gratis ukoliko posedutjete CIS (transport novca i vrednosti).

Angažovanjem stručnjaka i izborom pravilne metode za procenu rizika, omogućavate adekvatnu primenu mera. Primenom mera osiguravate bezbednije radno mesto i radnu okolinu i smanjujete rizik od oboljenja ili povreda na radu.

Ono što mnoge ubedi u izradu Akta o proceni rizika, jeste pretnja visokim novčanim kaznama, usled nepoštovanja propisa. Kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara, kažnjava se finansijska organizacija koja ne donese Akt o proceni rizika i ne izvrši periodično ažuriranje. Kazna za pravno lice kojem pripada obavezno obezbeđeni objekat, a ne donese Akt o proceni rizika ili ne izvrši periodično ažuriranje, iznosi od 50.000 do 500.000 dinara. Mada novčane kazne mogu delovati zastrašujuće, bezbednost zaposlenih, klijenata, posetilaca, imovine i samog poslovanja, trebalo bi da bude pravi i prvi razlog za procenu rizika. Nakon sprovođenja procene rizika i izrade Akta o proceni rizika, poslovaćete bezbedno i po zakonu.

Pitanje procene rizika i izrade Akta o proceni rizika može delovati veoma komplikovano, ali proces možete pojednostaviti ako se na vreme obratite ekspertima. Stručni tim Videomonta vam je na raspolaganju za sva pitanja, te će vam detaljno objasniti proceduru oko izrade plana Procene rizika. 

Ako želite da poslujete sigurno, bezbedno i prema zakonskim propisima, naša vrata su vam uvek otvorena.

Pročitaj još:

• Zvuk ima novu ulogu u savremenim sistemima tehničke zaštite!
• Zelena rešenja za sigurnosne sisteme – zaštita životne sredine kao prioritet
• Zašto su alarmni sistemi uz video nadzor najefikasniji način zaštite imovine?
• Zašto je video nadzor mnogo više od “dežurnog policajca”
• Zaštitite vikendicu od pokušaja provale!